Банкарска индустрија активно тежи интеграцији АИ технологија, углавном због њихове велике моћи да побољшају оперативну ефикасност, побољшају корисничку услугу и оптимизују интерне процесе. Насупрот томе, примена вештачке интелигенције у банкарском сектору изазива низ правних питања која захтевају пажњу и развој одговарајућег правног оквира. АИ је од помоћи у анализи многих података који се односе на зајмопримце ради исправне кредитне процене, чиме се умањује могућност неизвршења обавеза. Системи засновани на вештачкој интелигенцији откривају преваре у реалном времену у трансакцијама клијената, обезбеђујући много безбедније финансијске трансакције при највећим брзинама. АИ се користи за анализу потреба клијената како би им се понудили финансијски производи и услуге персонализоване према њиховим потребама. Ова услуга омогућава аутоматизованим системима да дају савете о инвестицијама и управљању имовином, што омогућава да ова услуга буде доступна широком спектру купаца. Банкарство користи вештачку интелигенцију на много начина, укључујући обраду огромне количине личних података који се односе на клијенте. Постоји потреба за стриктним поштовањем закона о заштити података. На пример, у Европи постоје захтеви повезани са ГДПР-ом, а слични режими постоје и другде. Конкретно, АИ мора да се користи у складу са етичким стандардима: прво, у погледу транспарентности алгоритама који се користе, и друго, да би се избегла пристрасност током доношења одлука. Вештачка интелигенција може отворити значајан пут за иновације и побољшања у банкарским услугама. У том правцу, међутим, неопходан је јасан правни оквир за регулисање коришћења података, обезбеђење заштите потрошача и избегавање могућих злоупотреба које произилазе из употребе вештачке интелигенције у банкарству. Такви прави правни оквири ће помоћи да се максимизира потенцијал АИ у банкарству уз минимизирање ризика, чиме ће помоћи у одржавању поверења клијената.