Све популарнији у служби за кориснике, е-трговини, маркетингу и пракси у правној арени су програми за ћаскање засновани на вештачкој интелигенцији и машинском учењу који симулирају разговоре са стварним саветницима. Они зависе од технологије обраде природног језика за разумевање, тумачење и одговарање на људски говор. Користећи технику машинског учења, системи за ћаскање се прилагођавају и побољшавају квалитет одговора учењем из великих делова текстуалних података. Интеграцијом база података и АПИ-ја, њихова функционалност се може проширити тако што ће им се омогућити да обављају одређене врсте операција, као што су резервисање или давање персонализованих информација.
Ово, заузврат, захтева пажљив дизајн безбедне обраде, складиштења и преноса информација. Непотребно је рећи да правна одговорност такође мора бити разграничена у вези са радњама цхатбот-а, као што је када се информације дају са грешкама. Програмери и власници цхатботова морају бити јасно идентификовани у смислу одговорности како би се избегли потенцијални правни ризици.
На крају, цхат ботови нуде огромну шансу да повећају корисничку услугу у дигиталном свету. Међутим, њихово коришћење захтева не само техничке вештине већ и разматрање правних аспеката. Стога, ако предузећа и друштва желе да успешно интегришу цхат ботове, морају развити и применити јасна правила и политике.