
Нобелова награда за хемију додељена је за изузетна достигнућа у истраживању структуре протеина. Лауреати су били амерички научник Дејвид Бејкер и британски истраживачи Џон Џампер и Демис Хасабис за допринос „разоткривању кода протеинских структура”. Дејвид Бејкер је био познат по осмишљавању метода за стварање потпуно нових врста протеина, достигнуће за које су научници мислили да је готово немогуће. Ове нове технике су искоришћене за отварање нових хоризоната у биохемији и медицини.
С друге стране, Џон Џампер и Демис Хасабис развили су напредни модел вештачке интелигенције за предвиђање сложених структура протеина. База ове неуронске мреже је покренута још 2020. године и представља озбиљан искорак у рачунарском моделирању. Има широку примену у областима као што су фармација и биотехнологија.
На овај начин, истраживање Дејвида Бејкера из 2003. и британски развој неуронских мрежа су камен темељац у разумевању и примени науке о протеинима. Ови нови развоји ће продубити наше разумевање биолошких процеса на молекуларном нивоу и отворити нове перспективе за развој лекова и терапије.
Нобелову награду за физику добили су амерички научник Џон Хопфилд и британски истраживач Џефри Хинтон за изузетан рад у машинском учењу. Џон Хопфилд је био заслужан за проналазак асоцијативне неуронске мреже способне да обнови целе слике из делимичних, покварених или на други начин оштећених верзија. Ова технологија је развила опсежно истраживање о томе како мозак обрађује информације и реконструише сећања.
Док је Џефри Хинтон добио исти престиж за стварање рекурентне неуронске мреже која је у великој мери помогла у препознавању и анализи специфичних елемената у сликама и секвенцама података, његов рад у то време служио је као окосница савремених метода обраде природног језика и метода компјутерског вида.
Њихов рад 1980-их био је темељ читавог недавног процвата вештачке интелигенције, како у технолошкој тако и у концептуалној подлози за различите правце развоја у овој области. Ова достигнућа су сведочила не само о великој улози теоријских истраживања у базичној физици и рачунарству, већ су истакла снагу интердисциплинарног приступа научним открићима.